Соко лети преко Сарајева,
Тражи лада, ђе ће починути,
Нађе јелу насред Сарајева,
А под јелу софру од мерџана,
А под софром студену водицу,
А за софром Сумбул удовицу,
И дјевојку румену Ружицу.
Стаде соко мишљат' и размишљат'
Ал' ће љубит' Сумбул удовицу,
Ал' ђевојку румену Ружицу;
Све мислио, на једну смислио:
"Боље злато на пола дерато,
"Него сребро из нова ковато."
Стаде љубит' Сумбул удовицу;
Љуто куне љепота ђевојка:
"Сарајево, огњем изгорјело!
"По врху те огањопалио!
"А по дну те вода занијела!
"По сриједи куга уморила!
"Што у тебе зли закон постаде,
"Да се љубе буле удовице,
"Остављају лијепе ђевојке!"