Ој девојко, душо моја!
Оћеш ли ми љуба бити? --

Не будали, млад јуначе!
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи ја у крчму,
Па се створит' златном чашом,
Него твоја љуба бити. --

А ја јунак млади крчмар,
Па ћеш опет моја бити. --

Не будали, млад јуначе!
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи у кавану,
Па се створит' златан филџан,
Него твоја љуба бити. --

А ја јунак кавеџија,
Па ћеш опет моја бити. --

Не будали, млад јуначе!
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи ја у поље,
Па се створит' препелицом,
Него твоја љуба бити. --

А ја јунак итри ловац,
Па ћеш опет моја бити --

Не будали, млад јуначе!
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи ја у море,
Па се створит' белом рибом,
Него твоја љуба бити. --

А ја јунак танка пређа,
Па ћеш опет моја бити.
Ил' ти тако, ил' овако,
Ти си моја свакојако;
Ил' ти тамо, ил' овамо,
Ти си моја, од' овамо.